SLOBODA U DUHU

Gde je Duh Božji tu je i sloboda, samo neka naša sloboda ne bude izgovor za telesnost (parafraziram). Za nekoga je zaista sablazan kada vidi "telesno" ponašanje u "slobodi Duha". Svi znamo da Sveti Duh nikoga ne prisiljava na određene oblike ponašanja (prisilu sprovode samo nečiste sile, a one se često pobune i prave cirkus u atmosferi Božjeg prisustva) nego je to izbor ili reakcija osobe koja je dotaknuta Svetim Duhom. Osobina Duha Svetog i ispunjenosti s Njime jeste upravo suprotno - samokontrola je plod koji ga odaje. Nama se reakcija nekih ljudi, koji su se nešli u prisustvu Duha Božjeg, možda ne sviđa, ali uvek imajmo na umu Ljubav koja prekriva mnoštvo pogrešaka. Možda je ta osoba upravo doživela svoje emotivno isecelenje, oslobođenja od straha, oslobođenja od "mišljenja ljudi"... Nikada reakcije ljudi na prisutnost Duha Božjega ne možemo projicirati na upitnost da li je to od đavola (kad se ljudi ne ponašaju u okvirima naše tolerancije). O tome imamo primere u evanđelju. Ljudi su različito reagovali na Duha Božjeg u Isusu Hristu. Neki su padali na kolena, neki su vrištali, neki su ga mirno sledili, neki su ga izdali, neki su ga proglasil slugom Belzebuba, ali njihova reakcija nikada nije diskreditovala istinitost prisustva Duha Božjeg.