LJUBAV JE ZNAK PREPOZNAVANJA HRIŠĆANA

Zapovest "Ljubi bližnjega ..." deo zakona Lev.19,18 kaže ovako: "Ne gaji srdžbe prema sinovima svoga naroda. Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe. Ja sam Jahve!" (Ko želi neka zaviri u ovo zanimljivo poglavlje kako osim ove postoje mnoge odredbe o sejanju njive, nošenju raznovrsnih tkanina itd.) Ova zapovest dobija novi kontekst u Isusovom učenju, tako da bližnji nije više samo sin tvoga naroda, nego stranac i neprijatelj. To je Isus obrazložio pričom o milostivom Samarjaninu i tako proširio zapovest na "Ljubite svoje neprijatelje!", čitamo u Luci 6,27. Osim što se proširila, ova je zapovest u Novom Zavetu evanđelja Isusa Hrista dobila i svoj novi smisao. Prestala je biti Zakon (uslovno rečeno, jer je osnovna stavka Hristovog Zakona), a postala je znak prepoznavanja. Ivan 13,35 kaže: Po tom će svi spoznati, da ste moji učenici, ako ljubite jedan drugoga. Konsekvence neispunjavanja Zakona 613 u SZ tražile su klanje žrtve. U Novom Zavetu mi ne možemo konsekventni deo izvršavati jer Isus Hrist je JEDNOM ZAUVEK žrtvovan radi naših greha. Efežanima 2,15 nas uči da je u Hristovom telu obesnažen Zakon sa Zapovestima. Zapovedni deo bez konsekventnog dela nije više zakon. Stoga, izvršenje zapovesti "Ljubi bližnejga ..." u Novom Zavetu nikako ne spada u opravdanje delima jer to ni nije Zakon (u Starozavetnom smislu) nego ZNAK PREPOZNAVANJA. Ko ne ljubi bližnjega, jednostavno je mrtav. Ne može se to izfolirati u dela. Ili si živ u Hristu i voliš svakog čoveka ili si u tami mrtav.