OPRAŠTANJE

Čim počne taktiziranje o tome kome NE TREBA oprostiti, takvo SRCE NIJE ISPUNJENO "duhom praštanja" koliko god da su o toj temi puna usta. Evanđelje nam nikada ne dopušta procenu tuđeg duhovnog stanja već sprovođenje Božje volje u ulozi koju imamo, a Bog će se postarati za pravdu, istinu i pobedu dobra i spasenje obadve strane. Jednostavno: "oprosti nam dugove naše kao što i mi opraštamo dužnicima svojim!" U S.Zavetu postoji zapovest o ljubavi prema bližnjemu (Lev.19,18) a reč je o braći Izraelcima, pripadnicima istog naroda. Bog u Isusu Hristu ovu zapovest produbljuje na ljubav prema bližnjemu koji je i naš neprijatelj (parabola Samarićanina). Kada u S.Zavetu Bog naređuje totalno uništenje neprijatelja kod dobijene pobede, On tada ne poziva na ljubav prema neprijatelju nego na poslušnost Njemu. Neprijatelja treba skroz poraziti i ne dozvoliti da njegovi tragovi budu "trnje u našim bokovima", kako kaže u Jošui. Svi znamo da je S.Zavet predslika stvarnosti u Hristu. Neprijatelji S. Zaveta za nas su slika DUHOVA PAKOSTI (Ef.6). S njima nema kompromisa - Naši neprijatelji NISU LJUDI! U N.Zavetu vidimo kako Isus razlučuje ovu ljubav prema bližnjemu. Isus ukorava greh, a čoveka prihvata. Isus Petra naziva "Idi od mene Sotono!", ali mu kasnije kaže "Pasi ovce moje ..." Prvo se obraća principu zla, a drugo kaže Petru kao čoveku. SVAKOG ČOVEKA UVEK TREBAMO VOLETI, SVIMA SVE OPROSTITI, MOLITI se za tog čoveka i VEROVATI u njegovo spasenje koje DAJE BOG, a NE MI našim "uspešnim ubeđivanjem" ili "neuspešnim" nazivajući svoju poruku "biserima", a sagovornike "svinjama". Mi nemamo pravo tražiti od ljudi da nam se izvinjavaju ako veruju drugačije nego mi. Oni nam se mogu izvinuti ako su nam nešto ružno rekli, a promena uverenja nije medjuljudski odnos nego odnos prema Bogu koji se reflektuje ljubavlju i prema ljudima.