KRŠTENJE DECE

U Bibliji razlikujemo prinašanje deteta i krštenje. Novorođena beba se nakon perioda majčinog čišćenja koje traje 40 dana po porođaju, prinosi u Hram uz propisanu žrtvu. Sam Isus je kao beba bio na ovaj način prikazan. Ali, Isus se krstio tek kao odrasla osoba. I hrišćani su preuzeli ovaj divni običaj prikazivanja novorođenčeta u Zajednici vernih, ali bez zakonske ceremonije jer je po Hristu ispunjena. Dakle, beba od 6 nedelja se donese, za nju se moli cela zajednica i njeni roditelji predaju Bogu život deteta. To dete postaje predmet molitve roditelja dokle god su živi i predmet molitve zajednice. Kad dete odraste, ono se odlučuje hoće li služiti Bogu i učiniti Zavet ili Savez sa Bogom svedočanstvom krštenja u vodi, pred ljudima, Bogom i paklom, Znači, blagoslovi nisu uskraćeni, slobodna volja je zaštićena. U Božjem ustrojstvu "slobodne volje" nismo puno toga birali npr. naš izgled, naciju, spolnost, porodicu u kojoj ćemo se roditi. Ovo su Bogomdane odrednice našega života. Blagoslovljen život uživa onaj čovek koji ove odrednice zna da prihvati, a to je plod straha Božjega, tj. saznanje da Bog stoji iznad naših života od začeća do groba. Kada čovek nije doživeo milost ovog otkrivenja, onda on sebi dozvoljava nacionalizam i šovinizam, homoseksualnost i svaku vrstu upoređivanja po izgledu itd. Zato kod dece Božje ove negativnosti nisu izražene