OHOLOST i KROTKOST

Jezični portal drži sve tri reči istovetnima: gord = ponosan = ohol. Zbog duhovne osetljivosti, ja bih gordost mogla nazvati i veštačka "velikost", a pripisala bih je i PONOSU i OHOLOSTI, ali ponos i oholost imaju dvosmerni značaj. Naime, ponosni smo na ono što POSEDUJEMO, materijalno ili duhovno blago, a oholi smo u POLOŽAJU koji nam ne pripada. Zato ponos može biti i pozitivan, npr. kada smo ponosni na Hrista, na njegov krst, na to što imamo milost nazvati se Njegovom Decom, ponosni smo na Božja Obećanja... To sve je nešto što posedujemo, ali ne svojom zaslugom i to je dozvoljeni ponos. Dok, ponos života, oholost očiju nisu od Oca već od ovoga sveta. Ponos života bih nazvala svaki prezir: medjugeneracijski, rasni, polni, imovinski, nacionalni, obrazovni, ponos zbog izgleda i sl. Dolazimo do oholosti: to je duhovni položaj koji smo Božjom Milošću imali mogućnost zauzeti, ali nam ne pripada. Zato krotkost ili poniznost (isto medjusobno dva slična duhovna stanja) u svojoj suprotnosti mogu dobro rasvetliti oholost. Jer, krotkost ne uzima ono što legalno može i ne primenjuje silu koju ima na raspolaganju već sve ove resurse mudro koristi proslavljajući Boga. Koliko je neko ohol ili krotak ZNA samo Bog zato što je On davalac mogućnosti. Naše postupanje sa tim Bogom danim mogućnostima određuju naša oholost ili krotkost. Ljudi medjusobno mogu samo nerealno ocenjivati jedni druge upadajući u istu duhovnu zamku osude kao i kod licemerstva jer svako stoji ispred svog duhovnog stanja koje određuje svaki njegov sud. Pismo kaže da upravo što osuđujemo, sami činimo. Zato trebamo štedeti svoje izjave optužbe da je neko ponosan ili licemerean i šta ja znam ovakav ili onakav, jer one najviše svedoče o nama samima. Bog nas uvek vraća na "popravni" nas samih.