VERA KAO PRETHODNICA SVAKOG DELA, Jk 2,18

Hoću reći da svakom delu prethodi misao, ali svaka misao ne završi delom. Odrednica koja to određuje je naša (ne)VERA. Iako se misli ljudske ponekad ostvaruju, ipak se ne ostvaruju sve, ni dobre ni zle. Tako npr. nije dovoljno misliti na dobro, a ne činiti ga konkretno. Isto i zle misli su često puta naša kušnja. Jedan sluga Božjiji je dao primer ptica koje lete i mi im ne možemo zabraniti. Ali, možemo im zabraniti da ne naprave gnezdo na našoj glavi. To je kontrola naših vlastitih misli da im ne dopustimo ako su zle da postanu delo. Kušnja sama po sebi nije greh, ali kada joj se predamo delom, postaje greh. A ima i toga da čovek sa najboljim namerama (motivom srca) ipak čini zlo. Valjda nas ova istina uvek drži nisko, da budemo ponizni jer ... "Na zemlji nema pravednika koji, čineći dobro, ne bi nikad sagriješio." - Propovjednik 7,20 Naše nakane, ZAŠTO nešto radimo ili kažemo su važne u Božijim očima i to samo On zna da proceni, čak ni mi sami za sebe ne znamo biti realni jer je srce prevarno više svega. Naše su misli naše bojno polje. Mi moramo obarati svaku našu misao koja se suprotstvlja Hristovoj (2 Kor 10,4-5). Znači, da misao može biti oborena tako da ne postane delo. Ponekad imamo u svom načinu razmišljanja neke "šeme" koje smo stekli odgojem, sredinom gde živimo, obrazovanjem ili iskustvom. Bog je veći od svega toga. On nam nudi svoju Reč da svoj način razmišljanja prilagodimo Njegovoj Misli. To je adaptacija za Kraljevstvo Božije u koje ne možemo ući našim načinom razmišljanja već Hristovim.