O PRIHVATANJU RAZLIČITE DUHOVNE ZRELOSTI

Da li je hrišćanska sloboda snaga umerenosti, ili mogućnost da izaberemo dobro? Odmah da kažem, protiv sam svake osude jer smo svi na putu posvećenja. Znači, gledajući grožđe koje zri na čokotu, neko je još zeleno, a neko je slađe ... ali smo svi na čokotu. Tako se kao Deca Božja trebamo medjusobno uvažavati jer smo u različitoj duhovnoj fazi. Zato, poštujem ako je nekoga Duh doveo do toga da treba da gaji kosu, ali neka ne osuđuje one s kratkom, ili ako vidi da je dobro da ne nosi tesnu odeću ili da nosi dugačku suknju, ili da ne pije alkohol ... u svemu tome ne vidim ništa loše OSIM OSUDE onih koji nisu u istoj duhovnoj fazi zrelosti kao mi. Osuda i od onih koji tako ne čine prema onima koji čine je jednaka i obrnuto. Osuda kaže da sam ja upravu, a to je samopravednost za koju Hrist nije trebao umreti. Ne želim smetati ničijem vodstvu Duha, neka svako bude poslušan Glasu Božjem. Ne želim nametati ništa, jer "ne budite ljubavi moje dok sama ne bude htela ...." PnP.2,7 *km