O DAVIDOVOM TUGOVANJU ZA SAULOM I JONATANOM

" Šaul i Jonatan, ljupki, ponositi, ni živi se ne rastaše, ni u smrti! Od orlova bjehu brži, od lavova snagom jači! Za Šaulom sad plačite, Izraelke, jer je u kras i u grimiz vas odijevo! Uz to zlatan nakit on je na ruho vam pričvršćivo. Usred boja poginuše div-junaci! Smrt me tvoja, Jonatane, ožalosti! Žao mi je tebe, brate, Jonatane! Kako li mi drag bijaše ti veoma! LJUBAV TVOJA bješe meni još od ženske ČUDESNIJA. Oh, kako su izginuli div-junaci, i oružje bojno kako skršeno je!" 2 Samuelova 1,23-27 'Ajde što je David žalio za Jonatanom koji mu je bio dobar prijatelj i život svoj rizikujući da ga informiše i zaštiti od smrti koja mu je planirana (1 Sam. 19,2). Naravno da je ta prijateljska ljubav čudesna jer se radi o "junačkom" (ne ženskom - nežnom, osetljivom i slabom) rizikovanju vlastitog života radi odanog prijateljstva Davidu (1 Sam 18,1 i 3). Ali, tužiti za nekim ko ti je godinama "radio o glavi" se može izdizanjem iz čovečje perspektive približavanjem Božjoj. Jer "Ja ne želim smrti nikoga koji umre - riječ je Jahve Gospoda. Obratite se, dakle, i živite! .... Tako bio ja živ, govori Gospod Gospod, nije mi milo da umre bezbožnik, nego da se vrati bezbožnik sa svog puta i bude živ;" - Ezekiel 18,32 i 33,11