PODVRGNUTI OGNJU PAKLENOMU

NIKO nema pravo da koristi nepristojne reči (nazivajući to još i nadahnućem Svetoga Duha) ili da bratu ili sestri kaže da su "glupi", ipak je to uvreda za koju duguju traženje oprosta toliko javno koliko je javno izrečena. Jer, ako je neko "glup" - on nije kriv za to, već ispoljava Bogom dani kapacitet. To je ruganje Bogu (isto kao i ono ruganje siromahu Izr.17,5). Zato je lepljenje etiketa "luđače" isl. Isus usmerio na vatru pakla. Blagost i ljubaznost ostaje karakteristika hrišćana jer je Njihov Gospod krotak i smeran (Mt 11,29), a svaka reč da je solju (ljubaznim smislom) začinjena Kol.4,6, na duhovnu izgradnju (Rim 14,19; 15,2) u poštovanju držeći jedan drugoga većim od sebe (Fil.2,3), a ne na razdor, sprdanje, omalovažavanje, isključivanje ili duhovno ozloglašavanje. Kada Jakov 2:20 npr. koristi izraz "praznoglavi" - "luđače...", ovde nije u pitanju beznadežna nalepnica već URAZUMLJIVANJE da je vera bez dela mrtva. Znači, proziva se razum, za koji Jakov veruje da postoji, jer to u nastavku i objašnjava da bi i taj nepromišljeni ili neaktivirani razum bio uključen. Svaka vrsta (ne)vere identifikuje sebe (nekakvim) delima. Tako u Galaćaniam 3,1 i 3,3 - opet imamo oštar izraz koji se ne završava se na "bezumni" jer cela Galaćanima budi razum. Ako bi Galaćani bili "bez uma" onda im ne treba pisati poslanicu, jer ionako ne kapiraju. Opet je "bezumni" prozivanje uma, a ne trajno stanje. Postoje razni prevodi Biblije. Zato se ne trebamo vatati za reč, već za smisao poruke ili u kom "duhu" je izrečena. Uopše, svaki puta kada se u Bibliji upotrebljavaju oštri pristupi, cilj im je urazumljivanje, a ne uvreda. Vređanja se moramo čuvati, a ako nam se omakne, dužni smo tražiti oprost. "A ja (Isus) vam kažem: Svaki koji se srdi na brata svoga, bit će podvrgnut sudu. A tko bratu rekne `Glupane!`, bit će podvrgnut Vijeću. A tko reče: `Luđače!`, bit će podvrgnut ognju paklenomu.-Matej 5,22