BOG NIKOGA NE KUŠA NA ZLO

Možemo razlikovati tri vrste ispita, kušnje i napasti. Sve tri vrste su pod Božjom kontrolom: - već Bogom uspostavljenih duhovnih zakona , - konkretnom Njegovom dozvolom - Njegovim ličnim zauzimanjem za nas. I zato se molimo "ne uvedi nas u napast". 1. Kada Bog poduzima nešto konkretno u našem životu i "kara sina kojega ljubi", onda je rezultat duhovni RAST. Otac vinogradar obrezuje one koji su rodni da još više ploda donesu. Znači, to što Bog čini je sa ciljem da naš karakter suobliči svome Sinu. To nikada ne prelazi granicu naše izdržljivosti. 2. Kada trpimo posledice svojih izbora. Jer izbor je slobodan, ali posledice nisu slobodne već vezane za onaj pravac gde smo krenuli svojim odlukama. Svakoga mami i napastuje VLASTITA požuda u tri pravca: želja očiju (da posedujem), požuda tela (hedonizam) i ponos života (lična postignuća). Koji su Hristovi, razapinju telo strastima i požudama.. U tom slučaju pre svega trebamo biti PONIZNI jer tako proslavljamo Božje duhovne zakone nad kojima je On suveren. Ako NE prihvatamo plodove svojih ličnih opredelenja, mi se bunimo protiv Boga (a to se često manifestuje i optuživanjem braće i sestara). U tom položaju imamo ŠANSU: možemo ZAVAPITI Bogu i On će minimalizirati našu negativnu žetvu, dati nam novu snagu i ljubav za bližnje i Božju porodicu. 3. Kada nas sotona kuša to je sa ciljem da nas upropasti. No i to biva ISKLJUČIVO Božijim dopuštenjem, da nas rešeta kao pšenicu. SAMO kao Deca Božija možemo opstati u pouzdanju da se Isus moli za nas. Bez Njegove podrške Reči, Njegovog Imena, bez Njegovog Duha u nama - mi nismo kadri odupreti se sotoni. I u ovom slučaju, kada nas sotona kuša, iako je sa Božjim dopuštenjem - mi moramo biti trezveni jer naše popuštanje đavolu daje mesta. Mi NESMEMO proslavljati i pokloniti se nikome i ničemu osim Isusa Hrista, mi NESMEMO telesne potrebe stavljati ispred duhovnih i NESMEMO kušati svoga Boga sa Njegovim rečima (jer On je suveren).

O OPASNOSTI TRASFERA ZLIH SILA

Važno je reći da se radi o DEMONIMA koji se razlikuju od palih anđela. Demoni zaposedaju ljude, a NE anđeli. Demoni borave među nama na kopnu, ali zli anđeli zbačeni sa Sotonom lete u vazdušnim prostorima služeći mu. Htela bih da kažem da ovaj transfer ne znači uvek u pravilu „POSEDNUĆE”. To može biti i UTICAJ, a može biti i NAPAD, koja iskustva Deca Božja jasno prepoznaju. A koji NE PRIPADAJU HRISTU, ostaju nezaštićeni u takvim slučajevima, budući da smo mi, osim što smo telesna bića, takođe duhovna bića, stoga smo podložni duhovnim: 1.uticajima, 2. napadima i 3. posedovanjem. Prisustvo demona na našoj planeti traje hiljadama godina. Njihovoj informisanosti i lukastvu ne možemo stati na kraj nikakavim ljudskim snagama. Možemo ih samo „kao njihovi sveznici” (a to oni stalno nude preko astrologije, bioenergije, joge, lažnih religija, vračanja i svih vrsta okultizma) premeštati iz šupljeg u prazno, dok oni i dalje ostaju prisutni, samo u drugom obliku ili manifestaciji. Ali njihovu strašljivost od Krvi Hristove budimo mudri iskoristiti. Krv Hristova nije SAMO čarobna reč, već zahteva i naše obećanje ili iskrenu želju (razumnu volju) iz celog srca da vodimo način života u pokornosti i poslušnosti Bogu u Isusu Hristu: vršiti Volju Božju izvršavanjem Njegovih Zapovesti i slušanjem Njegova Glasa-Duha Svetog (to dvoje ne ide jedno bez drugog). To je način razmišljanja koji ne računa na svoju, već Hristovu pravednost veličajući Božju Milost pod čija krila se, oprani Krvlju Jagnjetovom pokajanjem grehova, skirvamo u Hristu.( Kol.3,3). A UTICAJ zlih sila je npr. kada čitamo, slušamo ili gledamo neku šemu razmišljanja koja odstupa od Božje Reči i to nam se svidi i zalepi se na naš način razmišlja

nja. Sve što je u suprotnosti Hristovoj misli (Božja volja Zakona Ljubavi: služenja Bogu služeći ljudima) – jeste DEMONSKI UTICAJ. Mi ne moramo biti opsednuti, ali ako smo u Gospodu, može nam se „paliti lampica” ili pištati upozorenje u našem duhu, da nešto nije uredu sa načinom razmišljanja. Ako se na to ogluvimo – stičemo UTVRĐENJA koja se uzdižu iznad poznanja Hrista i dužni smo ih OBORITI. Mislim da Deca Božja NE MOGU BITI OPSEDNUTA ZLIM, već samo napadana ili pod uticajem (gledaju neki film, slede mentalitet medija – vođeni su i bacani kao talasi, čas levo, čas desno, druže se i komuniciraju na svetovnjačkom (želja tela, požuda očiju i ponos života) nivou, a izvan Hrista. Postoje pravedni zakoni u duhovnom svetu. OPSEDNUĆE je svojevoljni pristanak ili savez sa zlim silama. Za oslobođenje je takođe potreban DOBROVOLJNI PRISTANAK ili iskreni vapaj za pomoć od Boga u Isusu Hristu, pomoć sluga Božjih postom i molitvom, egzorcizam. Kada se PRIMETE NAPADI, ako ostanemo u poslušnosti Bogu, pod Krvlju Hristovom, oni je moraju napustiti. Neko kaže kako „neko u druge ljude oslobađa demone iz sebe” nije Bibljski, jer kaže u Izrekama 26,2: „Kao vrabac kad prhne i lastavica kad odleti, tako se i bezrazložna kletva ne ispunja.” Ko god „zakači” nekog demona – to je hteo, jer mu se svidelo zlo tj.zalepio se za nepravdu, možda nesmotreno ili naivno, ali svojevoljno. To znači da postoji tačka ili duhovni prostor koji iskazuje dobrodošlicu „zlom pomagaču – savezniku”. U Ivanu 14,30 Isus kaže: „jer dolazi knez ovoga svijeta, ali na meni nema NIŠTA.” Eh, to NIŠTA treba svakome od nas. Da budemo Bogu POSLUŠNI - posvećeni, uzdajući je JEDINO u Njega – ni u ljude ni u bogatstvo, ni u sposobnosti vlastite. Nemojmo ostaviti Neprijatelju ni jednu tačku da može da stane kada se podigne na nas!!! Haleluja! Ima moć, moć, čudotvorna moć u Krvi Hristovoj! 2. Korinćanima 10,3-5 Jer iako živimo u tijelu, ne vojujemo po tijelu. Ta oružje našega vojevanja nije tjelesno, nego božanski snažno za rušenje utvrda. Obaramo mudrovanja i svaku oholost koja se podiže protiv spoznanja Boga i zarobljujemo svaki um na pokornost Kristu;

O UZNESENJU I VELIKIM NEVOLJAMA

Apostoli su naučavali, Djela 14,22 " ... jer nam valja kroz mnoge nevolje ući u kraljevstvo Božje." A sam Isus je rekao "u svetu ćete imati nevolju, ali Ja Sam pobedio svet". Znači nevolje su svakako deo hrišćanskog života i ako ih nemamo u odnosu na ovaj svet, upitno je naše hrišćanstvo, tj. upitno je kojem Gazdi služimo, jer se "prijateljstvom svetu" promećemo u "neprijatelja Božijeg". Istinski Hrišćani svih generacija imaju duhovni sukob sa svetom - NEVOLJE, ne samo poslednja generacija pred Hristov dolazak. Takođe je važno primetiti jednu prelomnu tačku eshatoloških događaja, a to je izlivanje Božijeg gneva u Velikim Nevoljama. To prestaju biti redovne duhovne borbe sa neprijateljskim svetom, već na scenu stupa GNEV BOŽIJI, čiju manifestaciju Deca Božja ne bi trebala da iskuse prema Reči Božijoj. Sada ću razložiti kako i zašto verujem da će Iz poslednje generacije vernika VELIKE NEVOLJE iskusiti oni koji NE VERUJU u Uznesenje pre ili za vreme Velikih Nevolja. Za takve će biti potrebna provera vernosti jer nisu verovali pisanoj Reči Božjoj. Na osnovu ovih stihova verujem u Uznesenje: U Ivanu 14,2 Isus je dao obećanje: "U kući Oca mojega mnogi su stanovi. Kad ne bi bilo tako, bio bih vam rekao, jer idem da vam pripravim mjesto. Kad odem i pripravim vam mjesto, ponovno ću doći i UZETI VAS k sebi da i vi budete gdje sam ja." Gde je sad Isus? U Nebu. Luka 21,36 "Stoga budni budite i u svako doba molite da uzmognete UMAĆI svemu tomu što se ima zbiti i stati pred Sina Čovječjega." Čemu umaći ako si deo Velikih Nevolja? 1. Solunjanima 5,9 "Ta Bog nas NIJE ODREDIO ZA GNJEV, nego da imamo spasenje po Gospodinu našem Isusu Kristu." Gnev Božji je za one koji ne veruju Bogu, a ne za one koji Mu veruju. Otkrivenje 3,10 "Budući da si očuvao moju riječ o postojanosti, I JA ĆU OČUVATI TEBE od časa kušnje koji ima doći na sav svijet da se iskušaju svi pozemljari." Ovde imamo obećanje OČUVANJA od tih Velikih kušnji koje će zahvatiti ceo svet.