U Levitskom Zakoniku 26,17 vidimo posledicu neposlušnosti Bogu: "Bježat ćete i onda kad vas nitko ne bude progonio." Zato više od svega trebamo svoj život preispitati pred Bogom, pokajati se za vlastite grehe i oprostiti drugima, imati Mir s Bogom po veri u Isusa Hrista i stati na sigurnu Stenu koja ne propada. Zaista je "Teorija Zavere" mnoge blokirala u duhovnom napretku. Toliko je primamljivo čoveku da je "neko drugi kriv", da je kontrolisan od neželjenih organizacija, tajnih društava itd., pa ne mora sebe da preispita, već može slobodno da svaku svoju nedoumicu pripiše "organizovanoj sili iza scene". Čak i hrišćani nasedaju na ovaj bolesni način razmišljanja. Blago rečeno "bolesni" jer je više od toga. Smatram da je to vračanje u vlastiti život neverovanjem Bogu - to je greh. Ko god misli da njegovom sudbinom upravlja neko "iza scene", taj svoje pouzdanje nije stavio u Suverenog Boga. Jer Bogu nije izmakla kontrola, On je još uvek na Tronu! Vrabac ne pada bez Njegovog znanja, a koliko tek brine o nama, malovernima! Ne smemo kredite davati zlim silama! Oni ne zaslužuju da budu deo koncepta naših razmišljanja. Ne smemo ih osnaživati našim beznađem! Hrišćani znaju u čijim su rukama! Hrišćani se ni smrti ne boje, ona je dobitak - jer prelaze u život! U Jeremiji 1,17 Gospod kaže Jeremiji: "Ne dršći pred njima, da ne bih morao učiniti da uzdršćeš pred njima". Ovde vidimo princip kada mi strahujemo od nečega, Bog nas tome i prepušta. Mi jednostavno NE SMEMO biti strašljivci (njihovo je mesto u jezeru ognjenom), već hrabri vernici u Božju Reč. Bog nas može izbaviti od svega, a ako to i ne učini, mi se nećemo klanjati neprijatelju koji nas zastrašuje.
