POGREŠNO USMERENI DAR LJUBAVI

Gospod Bog je Ljubav, 1.Iv.4,16. On je Izvor svakog dobra, Ps.87,7 i Jk.1,17. Od Njega dobijamo ljubav koju smo ODGOVORNI usmeriti PRVO i svom snagom prema Njemu - Jahvi koji se utelovio u Isusu Hristu -Dela 4,12, a potom prema bližnjemu Mk.12,30-31 - pa i neprijatelju Lk.6,27. Ključ večnoga života u Božjem blaženstvu je u Isusu Hristu Sinu Božjemu, jer "Tko vjeruje u Sina, ima vječni život; a tko neće da vjeruje u Sina, neće vidjeti života; GNJEV Božji ostaje na njemu." Ivan 3,36. Shvaćati veličinu Ljubavi je u redu 1.Kor.13; ali ako je ona usmerena na pogrešni objekat, rezultat je propast naše duše. Npr. hvaliti se prekrasnim automobilom dobijenim od svoga oca, kako je najjači i najlepši, ipak postaje destruktivno onog trenutka kada sa njime vozimo u provaliju umesto po ispravnom putu. Zato nam Reč Božija - Sveto Pismo OSVETLJAVA PUT. Zbog toga su prevareni svi koji oduševljeni Ljubavlju služe njoj umesto njenom Izvoru. Tako su nastali razni hipi pokreti i lažne religije, koje imaju program "ljubav iznad svega", a Boga Ljubavi su ostavili. Npr. newage . koji sve religije stavlja pod kapu takozvane ljubavi. Prema objektu svoga usmerenja LJUBAV ima svoje modifikacije. Savršena je SAMO nesebična BOŽJA Ljubav - Agape (grčki). To je Ljubav koja PRVO ljubi Boga što posledično otriva samu sebe u ljubavi prema bližnjemu. Ne postoji savršena ljubav, a da kobajagi voli samo Boga, a za bližnje ne mari, to joj je test. Sve ostale vrste ljubavi koje isključuju Boga iz PRVE opcije (storge – privrženost, philia – prijateljstvo, eros – zaljubljenost) su usmerene samo na ljudske objekte i imaju simptome sebičnosti pa zato su podložne razočaranju koje je očekivalo plodove Agape ljubavi praktikujući ljudski objekat. Ova se je prevara, nažalost, uvukla i medju površne hrišćane koji ustuknu pred lepotom Ljubavi i zaborave na isto tako preveliku i nama nepojmljivu Božju Pravdu, pa tako postanu slepi za celovitost Božjeg integriteta ignorišući Biblijske istine npr. postojanje večne kazne u Jezeru Ognjenom za nevernike u mukama, kao što je i postojanje večnog blaženstva za vernike u Isusa Hrista.

BESPOMOĆNOST GREŠNOSTI

Greh je sve što nije iz uverenja Rim.14,23, greh je moći činiti dobro - a ne činiti Jak.4,17, greh je nevera Heb.3,19, a sam Isus je izrekao definiciju da je GREH NEVEROVATI U NJEGA, Iv.16,9. Bog prašta SVAKI greh koji priznajemo 1.Iv.1,9, jedino hulu na Svetog Duha NE, Mt.12,31, zato što je hulitelj u poziciji koja je nedostupna spoznaji o grehu kojega upravo osvetljava Sveti Duh Iv.16,8, na kojega huli. Da, ljudsko je srce zaražno grehom čiji su pokretači PONOS i SEBIČNOST koji ga prate sve do fizičke smrti (SVAKOGA - nevernici su time vođeni, a vernici se protiv toga bore, Gal.5,24; Ef.2,3; Rim.13,14; Gal.6,12-13; Gal.5,17; Rim.8,5-9; Gal.6,8 i Rim.7,5). Budući da su ljudski motivi onih koji žive bez Hrista u svom životu, toliko providni , nije vredno pažnje ni opisivati pokvarenost koja je snašla ljude zbog grešne prirode. Preterano istraživanje puteva tame može glorifikovati sotonski uspeh nad čovečanstvom i zato nas Bog poziva da ne istražujemo puteve zla, već da svoj um preobražujemo istražujući Božju Volju. (Rim.12,2; PnZ 12,30; Izl.23,13)) Ni jedan čovek sam po sebi ne može iz svog prevarnog srca, Jer.17,9, izneti nešto drugo osim raspadljivosti. Ono što može, to je da laže sam sebe da "ima dobre namere". Jer, i naše "dobre namere" su "prljava haljina" Iz.64,6. Svako će delo (JEDNOG DANA, a do tada bijemo plemenitu bitku vere 2,Tim.4,7) proći kroz oganj i izgoreće sve što je, iako građeno na jednom temelju - Hristu, isprazno, a samo ona dela koja nisu mrtva, tj. učinjena su u Hristu će biti nagrađena. 1.Kor.3,15 Zbog blata greha u kojemu se našao ljudski rod, sve do jednog osim Isusa Hrista, Bog procenu motiva nije poverio ljudima, već je za taj posao odgovoran On i Njegova Reč. 1.Kor. 4,5 i Hebr. 4,12. Ko god se susretne sa Bogom i Njegovom Rečju biva PROCENJEN. Zato je sâm Bog sišao medju ljude, to je Tajna Pobožnosti - Reč je Telo postala Iv.1,14, da nas spasi u ovoj bespomoćnosti. Isus Hrist je preuzeo na sebe kaznu za grehe, Iz.53,5 nudeći nam oprost i Novi Život u Duhu - Mt.11,28; Iv.7,38; Otk.22,17, - sakriven u Njemu, Kol.3,3. Ovo možemo primiti samo VEROM Ef.2,8. Ona je JEDINI način koji Bog priznaje i ne može se falsifikovati jer će ju naša dela dokazati Jak.2,18. Još uvek je vreme milosti! Ko nije siguran da je izmiren sa Bogom, neka to učini DANAS! Treba prizvati u molitvi Isusa Hrista i zatražiti Njegovu pomoć i oprost od greha. Amen!

HRIŠĆANI SU DEONICI SAMO NOVOGA SAVEZA

Hrišćani uvek trebaju imati na umu da je Reč Božja pod INTEGRITETOM Božjim. Zato ne smemo uzimati tamo-ovamo što nam se sviđa nego pogledati: 1. Ko je rekao? 2. Kome je rekao? Mi ne možemo sebi umisliti da smo mi fizički narod Izraelski, kad smo paganskog porekla. Duhovni Narod Božji JESMO, ali to ne zaboravlja postojanje fizičkog Izraela. Obećanja o posedovanju zemlje data fizičkom Izraelu, Zakon i Zapovesti su Jevrejski. Hrist po svojoj Krvi od njih i od nas (paganskih hrišćana) čini JEDAN narod VERE. Efežanima 2,13-16 Sada pak, u Kristu Isusu, vi koji nekoć bijaste daleko, dođoste blizu - po Krvi Kristovoj. Doista, ON JE MIR NAŠ, On koji od dvoga učini jedno: pregradu razdvojnicu, neprijateljstvo razori u svome tijelu. Zakon zapovijedi s propisima obeskrijepi da u sebi, uspostavljajući mir, od dvojice sazda jednoga novog čovjeka te obojicu u jednome Tijelu izmiri s Bogom po križu, ubivši u sebi neprijateljstvo. --------------------------- Na slici je jedan primer kada se PARCIJALNO uzima Reč Božja koja nije ni upućena hrišćanima, već je to Savez Boga i Izraelskog naroda na Sinaju, i precrtava (tj.ne ispunjava, kao da ne vredi taj deo). Jer Reč lepo kaže KOME je upućena i KAKO da se sprovodi. Ako naglašavamo činjenicu da je PRST Božji pisao prvi deo, onda je pisao i drugi deo stiha.... koji jednostavno kompromituje judeohrišćane (hrišćani koji delimično, jer celovito NE MOGU, drže Zakon Mojsijev). Zato je Isus rekao da se Novo Vino ne sipa u stare mešine jer će SVE propasti. Matej 9,17 "I ne ulijeva se novo vino u stare mješine. Inače se mješine proderu, vino prolije, a mješine propadnu. Nego, novo se vino ulijeva u nove mješine pa se oboje sačuva. "