ISTINA ili LJUBAV?

Hristovi sledbenici nisu pozvani da biraju izmedju ISTINE i LJUBAVI već da govore istinu u ljubavi. Jedno bez drugoga ne ide u zdravom rastu Tela Hristovog kojemu je On glava. Zato kaže u Efežanima 4,15 "Ali, ispovijedajući istinu u ljubavi, mi ćemo porasti u svakom pogledu, prema onome koji je glava, Kristu." Pošto ne postoji Ljubav bez Istine (Istina je izazov ljubavi, a bez istine je ljubav lažna), tek tako i naša VERA POSTAJE DELOTVORNA pošto je u ljubavi (Gal.5,6). Mi smo dužni postupiti prema otkrivenju koje nam je Gospod svakome dao, stepenu zrelosti i vodstvu Duha, a ne izvan toga, jer ćemo upasti u neprijateljevu zamku licemerstva koje paralizira Plod Duha. U tome se sastoji poniznost: ukroćeno korišćenje mogućnosti dobijenih od Boga. Zboga toga su informacije u Svetom Pismu dragocene. Bez znanja, narod pati, a bez poslušnosti Božjoj Reči, odlazi u propast. Istina je u Boga i delimična je naša spoznaja, ali bez spoznaje nema ni osnove za praksu. Zato su Biblijski razgovori više od teorije, jer postaju osnova po kojoj delujemo. Vera bez dela je mrtva, a mi imamo zapovest da medjusobno razgovaramo u Psalmima, hvalospevima razmenjujući Reč Božju jer je JEDINO NJEGOVO MIŠLJENJE VAŽNO. U Njemu je pobeda i snaga, izvor ljubavi i mira i svakog dobra za nas i one koji nas slušaju. Ljubav pokriva mnoštvo greha (1.Pt.4,8) ne zato što se odriče Istine, već zato što identificirajući nepravdu odabire delovati u ljubavi. Zato hrišćani jedni druge ne napadaju i ne izazivaju (Gal.5,26) jer je MIR sveza koju TREBA ČUVATI (Ef.4,3) jer samo mržnja izaziva svađu, a ljubav pokriva sve pogreške.(Izr.10,12)

TEK KAD HOĆEMO DOBRO ČINITI UVIĐAMO KOLIKO SMO ZLI

Mnogima potencijal za greh koji nosimo u sebi predstavlja tešku lekciju. No, pre ili kasnije, ko god bude hteo činiti SAMO DOBRO videće kako je to zapravo teško i nemoguće sam od sebe. Božja Milost je ta koja nas osposobljava za svako dobro, koja nas štiti (ne uvedi nas u napast, nego izbavi nas od zla), koja povlači crtu i ne dozvoljava da budemo više kušani od onoga što možemo podneti. Itd. Iskreno, svaki čovek mora priznati da se u svoj moral nemože pouzdati. Ako neko nije preljubnik, često puta je zato što nije imao ni prilike da bude. Ako neko nije korumpiran mitom, ne mora da znači da ne bi bio da ima takvu poziciju gde mu se nudi potplaćivanje da čini nepravdu. Ako neko nije krao, možda mu se nije ni ukazala šansa. Ako neko nije ubica, možda ni ne može da ima dece, pa nije abortirao ... Koliki je ko "diktator" zna samo Bog jer nas On pokriva svojom Milošću i vodi nas Putem Večnim da ne grešimo. U velikoj smo potrebi za Hristom, i to svaki dan, svaki trenutak!

BOŽJI MIR DOLAZI KAD SE POUZDAJEMO U BOGA

Bog od nas ne traži mnogo, samo ono što nam je već darovao, a to je vera. Trebamo je Njemu usmeriti i uložiti kao seme (Lk.17,6) koje uzrasta jer "Pravednik će od vere živeti." Jevr.10,38; Rim.1,17 i Svakoga dana ponovo predanje i potpuno pouzdanje u Božja obećanja i Isusov poziv: "Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni, i ja ću vas odmoriti. Uzmite jaram moj na sebe, i naučite se od mene; jer sam ja krotak i smjeran u srcu, i naći ćete pokoj dušama svojijem. Jer je jaram moj blag, i breme je moje lako." Mt.11,28-30 Božji Mir je nagrada našem pouzdanju u Boga (Iz.30,15). Mir ne uživaju oni koji znaju o Bogu nego oni koji ga poznaju kroz poslušnost vere