ZABORAVLJENA ISTINA O DEVIČANSTVU

To je ŽENA MLADOSTI i spominje se u Malahiji 2,14-15: "I vi pitate: 'Zašto?' Zato što je Jahve bio svjedok između tebe i žene mladosti tvoje kojoj si nevjeran premda ti drugarica bijaše i žena tvoga saveza. Nije li On načinio jedno jedino biće dahom životnim obdareno? A što to jedino biće traži? Božanski naraštaj! Poštuj dakle život svoj i ne budi nevjeran ženi svoje mladosti." Žena mladosti, odnosi se na neku devojku koju čovek zavoli u mladosti i uzme je za svoju životnu drugaricu tj. oženi ju ili trebalo bi da ju oženi. Iako Bog zahteva i priznaje venčanje po ljudskim zakonima, On vidi i rezonuje dalje od forme koju mi ljudi vidimo. On je video i onaj trenutak kada je mladić razdevičio devicu i to pred Bogom važi kao "krvni savez" iako možda još nije sklopljen brak. -Bog kaže da je "On Svedok" i zbog toga zahteva pošten odnos muškarca prema toj ženi. Bog zahteva da muškarac bude veran onoj devojci sa kojom je počinio "krvni savez".

KAKO DA PREPOZNAMO JEZABELIN DUH?

JEZABELA iz crkve u Tijatri, je samozvana proročica koja ne otkriva Božju misao, već dubine sotonske. Tako je prevarila mnoge koji su poverovali da se radi o Božjem otkrivenju, i razdelila je crkvu. Karakteristika joj je navođenje vernika na blud i na konzumiranje žrtve idolima, znači idolopoklonstvo. Otkrivenje 2,20 "Ali imam protiv tebe: puštaš ženu Jezabelu, koja se pravi proročicom, da uči i zavodi moje sluge te se bludu podaju i blaguju od mesa žrtvovana idolima." Takođe vidimo da postoje dve grupe u toj crkvi Tijatre. Znači, nisu svi sledili nauk Jezabele jer Otkrivenje 2,24-25 kaže: "Vama pak velim - vama drugim u Tijatiri koji ne drže ovog nauka te ne upoznaše takozvanih dubina sotonskih: Ne stavljam na vas drugoga bremena nego - što imate, čvrsto držite dok ne dođem." Da bismo ovu poruku primenili u naše vreme, korisno je Jezabelu gledati kao duh oholosti, samozvane duhovne vlasti, razmetanje superiornom svetošću, pozivanje na skriveno više znanje, a sve to popraćeno nemoralom.

PRVA LJUBAV

PRVA LJUBAV koja se spominje u poruci Efeškoj Crkvi, Otkrivenju 2,4 je revnost i žar sa kojom se prihvata spasenje koje je pripremio Isus Hrist, jer On je nas PRVI LJUBIO, 1. Ivanova 4,19. To je RADOST spasenja koja motiviše i prati svaku našu aktivnost.

Gubljenje "prve ljubavi" su dela bez radosti spasenja. Npr. kada možda želimo postići vlastitu pravednost nekim naporima ili dobrim delima, neoslanjajući se na PRVOBITNU SPOZNAJU Hristove Ljubavi koji je ostvario naše spasenje, našu pravednost. Zato Pavle piše Efežanima: "Ta milošću ste spašeni po vjeri! I to ne po sebi! Božji je to dar! NE PO DJELIMA, da se ne bi tko hvastao. Njegovo smo djelo, stvoreni u Kristu Isusu za dobra djela, koja Bog unaprijed pripravi da u njima živimo." -Efežanima 2,9-10 Rešenje je u molitvi : "Vrati mi radost svoga spasenja i učvrsti me duhom spremnim!" -Psalam 51,14. Treba tražiti Duha Svetog da osvetli greh koji se javio u našem životu. Bez pokajanja nema oproštenja, a bez oproštenja nema spasenja, a bez spasenja, nema radosti, a bez radosti nema spremnosti duha služiti Gospodu u PRVOJ LJUBAVI.