O "HRIŠĆANSKOJ DEPRESIJI"

1.Kraljevima 19,4; Izlazak 32,32; Jona 4,3 Depresija je posledica "NE davanja slave Bogu", već i kroz sam stav nezahvalnosti koji vodi nadalje u pogrešnom pravcu suprotstavljanja Bogu. To može proveriti svaki iskreni vernik u svome životu. Kada god počnemo uživati slavu koja pripada Bogu, kada smo ponosni na svoja dela i rezultate truda, iako ih je Bog za nas priredio da u njima uživamo - čineći ih, ali ne proslavljajući sebe već Oca Nebeskog, ili na svoje imanje: intelektualno, materijalno ili u svom potomstvu. Kako ćemo znati da je o tome reč baš u našem životu? Zato što ćemo kao i kod svake zloduhovske opsesije tražiti potvrdu ponovo i ponovo o našim dostignućima (koje sam već navela). Nezadovoljstvo koje traži potvrdu kod ljudi je uvek dokaz odsutnosti slave Božje. Mi ne možemo biti sretni ako sa svime što nam je na raspolaganju ne slavimo Boga. To vodi u depresiju. Neko to prepozna na vreme, neko se na tom putu u dubiozu trgne i vrati slaveći Boga za sve, a neki hrišćani, nažalost ostaju u toj svojoj tami sebičnosti i oholosti kojoj se trebaju odupreti umiranjem sebi.

DEMONSKI SAVEZ

Iz vlastitog iskustva znam da zazivanje mrtve Marije ima rezultata. Naime, naš poslovni saradnik se našao na putu prema nama kada mu je auto stao. On je zazvao Mariju i auto se "sam" popravio. Znači li to da se Bog odaziva na "Marija" ili da nam dobro može činiti demon? Odgovor nalazaimo u citiranom Jeremiji 44,17. Radi se o demonskom savezu. Ovde nalazimo primer Biblijski tipičnog idolopoklonstva! "Mi ćemo točno ispuniti svoje obećanje, što smo ga dali na svoja usta, naime da ćemo kaditi kraljici nebeskoj i lijevati joj naljeve, kao što smo činili mi i oci naši, kraljevi naši i knezovi naši u gradovima Judinim i po ulicama jerusalemskim. Tada smo imali kruha, da jedemo do sitosti. Bilo nam je dobro, i ne doživjesmo nikakvu nesreću." -Jeremija 44,17 Božja Reč je DVOSEKLI MAČ koji razdvaja duh i dušu. Zato je Sveto Pismo za jedno Dete Božije najcenjenija literatura. Ne treba popiti svu pamet sveta da bismo kontejniranim informacijama prosudili. Na raspolaganju nam je Reč Božja koja izluđuje pamet mudraca po telu. To je radosna vest za jednostavnog čoveka. To je milost Božja objavljena u pisanoj Reči dostupna svakome. Bog se smilovao "siromasima duhom" i učinio ih blaženima. "Živa, naime, jest riječ Božja, odlučna i oštrija no mač sa dvije oštrice. Ona prodire sve do razdvajanja duše i duha, članaka i moždine. Ona prosijava pokrete i misli *srca." -Hebrejima 4,12 U taj isti čas uskliknu Isus u Duhu Svetom: "Slavim te, Oče, Gospodaru neba i zemlje, što si ovo sakrio od mudrih i umnih, a objavio malenima. Da, Oče! Tako se tebi svidjelo. Sve mi preda Otac moj i nitko ne zna tko je Sin - doli Otac; niti tko je Otac - doli Sin i onaj kome Sin hoće da objavi. -Luka 10,21-22

HRIŠĆANI NE KRITIKUJU - ONI OPOMINJU PO DUHU BOŽJEM

Kritika je nehrišćanski termin jer završava svoj put u okvirima vremena i prostora, dok je OPOMENA ono što prakatikuju nosioci Glasa Božjega zabludelima. Duh Božji nikoga ne opominje ako taj traži Hrista, već ako laže narod pozivajući ga na izvanbiblijsku nauku ili proroke, da postoji zagrobna nada spasenja čistilištem, ako Hristu savršenom Spasitelju pridodaje "ko-spasiteljicu", ako upućuje narod da se moli stvorenju, da zaziva mrtve za pomoć, ako Boga Zaštitnika zamenjuju preporukom svetaca - zaštitnika. itd. Znači ne radi se o zameni teze: ti si relilgiozan - a ja imam Hrista u srcu, već se radi o NEBIBLIJSKOJ I NEHRIŠĆANSKOJ NAUCI. Neprestano se želi preskočiti "laž" bez pokajanja i nastaviti put s Hristom. To je nemoguće! Jer "poslušnost je vrednija od najbolje žrtve ... Nepokornost je kao grijeh čaranja, samovolja je kao zločin s idolima. -1. Samuelova 15,22b-23. Ovo "zločin s idolima" je vrlo evidentan i pojavljuje se kod svake vrste zastranjenja.