TROJSTVO I SPASENJE

Smatram da za spasenje naših duša nije relevantno razumevanje Božanskog bića u potpunosti. (Ova privilegija otkrivanja lepote Božje ličnosti traje ceo naš život i čeka nas čitavu večnost). Dapače, ako mislimo da smo "shvatili" Boga, to je samo znak naše oholosti koja neće naći mesta u Njegovoj svetoj prisutnosti. Nauka o trojstvu ponizno prihvata da nezna pojmiti Boga računajući na sve priložene Biblijske parametre. Bog nije kontradiktoran (Otac, Sin i Sv.Duh nisu titule, jer se Bog objavio pod mnogo, mnogo titula, ne samo ove tri...) to znači samo da smo mi ograničeni da bi ga obuhvatili svojim razumom. Ako je nauka o trojstvu slična paganskim religijama, to nije znak da je Biblijski Bog imitirao pagane, nego obrnuto. Ako nas BILO KOJA spoznaja i otkrivenje čini nadmenima i superiornima nad ostalom braćom i sestrama u Hristu, dobro je da se preispitamo.

TEK KROZ POSLUŠNOST UPOZNAJEMO BOGA

Bog od nas ne traži mnogo, samo ono što nam je već darovao, a to je vjera. Trebamo je Njemu usmjeriti i uložiti kao sjeme koje uzrasta...Pravednik će od vjere živjeti. Svakoga dana ponovno predanje i potpuno pouzdanje u Božja obećanja i Isusov poziv: "Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni i ja ću vas odmoriti... jer Ja sam krotak..učite od mene... i naći ćete pokoj dušama svojim." Božji Mir je nagrada našem pouzdanju u Boga. Mir ne uživaju oni koji znaju o Bogu nego oni koji ga poznaju kroz poslušnost vjere

DRAGOCENI SMO BOGU

Bog zna kako smo sazdani (Ps.139) i u Njegovim smo očima dragoceni. Ova je istina s tim istaknutija što naš stav o nama samima treba biti spoznaja vlastite NIŠTAVOSTI. To je duhovno stanje koje nam otvara oči da upoznamo koliko je Bog velik i divan u svom karakteru. Lažne religije pozitivnog razmišljanja koriste Božju izjavu da smo daragoceni u NJEGOVIM očima da bi to okrenuli da budemo dragoceni u SVOJIM očima. Ovakav stav vodi u propast. Mi jesmo dragoceni u Božjim očima jer On zna šta je uložio u nas (1.Pt.1,18) i to je nešto drugo od onoga što mi možemo misliti o sebi (Rim.12,3b i 16b). Od nas Bog zahteva priznanje svoje grešne raspadljivosti i svoje očajne potrebe za Spasiteljem (Rim.3,23, Rim.7,8, Iz.6,5; Iz.45,22). Zato je opasno okrenuti pravce u ove dve istine. Budimo svesni svoje ništavosti (Job 42,10, Ps.90,3) i Božje ljubavi prema onome što je pohranio u nama (Jak. 4,5). Kada zauzmemo svoj položaj u duhovnim okvirima po Bogu ugodnim parametrima, stavljamo sebe u poziciju u kojoj Bog daje da duhovno rastemo.