REČ BOŽIJA POBEĐUJE

Želim da pomognem svima koji su u neodumici kada se citira Reč Božja jer je činjenica da ju i sotona zna citirati. A.W.Tozer je rekao da je sotona bolji teolog od svih nas, ali je još uvek sotona. To možemo naučiti iz Isusovog primera kada ga je sotona kušao Rečima Božjim. Ukoliko vas citirana Reč ne potstiče na pokajanje, odricanje sebi i proslavjanje Boga nego vas upućuje da zadovoljenje svojih potreba stavljate ispred Volje Božje, ako vas ohrabruje da iskušavate Boga i da slavu koja pripada Bogu u Hristu Isusu usmeravate na nešto drugo, onda znajte da je to od neprijatelja vaših duša. Kada primetite da je citirana Reč sa takvim neprijateljskim namerama, morate uzvratiti u svojoj duhovnoj borbi Rečima Božjim koji će stavljati Božju Volju na prvo mesto ispred vlastitih potreba, pouzdanje u Njegove puteve totalnim predanjem, tražeći isključivo Njegovu slavu. To smo naučili od Isusa u pustinji. BOŽJI BLAGOSLOV svima koji Ga ljube!

IZGUBLJENA POZICIJA

Sotona više nije Lucifer, dakle on je Prevarant i nije više Svetlonoša. Tu je titulu izgubio i vrlo se raduje kada ga slučajno tako oslovimo. On i danas nudi svoje "svetlo", ali to je ograničeno intelektualno svetlo a istovremeno duhovna tama. Zaista, bez Duha Božjeg koji je iznad našeg razuma, a ne suprostavlja mu se, ne možemo prihvatiti činjenice koje je Bog dozvolio da dobijemo kao delimičnu informaciju kroz Sveto Pismo. Kada Isus naučava da ljubimo svoje neprijatelje, On ne kaže da ljubimo sotonu. U starom zavetu neprijatelji Božjeg naroda (koji su slika našeg neprijatelja sotone i njegovih slugu) nemilosrdno su Božjom voljom uništavani. Mi smo danas pozvani da volimo ljude čak i kao naše neprijatelje, ali mrzeći princip zla koji ih nadahnjuje. Taj princip jeste naš istinski duhovni neprijatelj prema kome ne smemo imati milosti. Ljude volimo - zao duh ignorišemo.

SLOBODA U DUHU

Gde je Duh Božji tu je i sloboda, samo neka naša sloboda ne bude izgovor za telesnost (parafraziram). Za nekoga je zaista sablazan kada vidi "telesno" ponašanje u "slobodi Duha". Svi znamo da Sveti Duh nikoga ne prisiljava na određene oblike ponašanja (prisilu sprovode samo nečiste sile, a one se često pobune i prave cirkus u atmosferi Božjeg prisustva) nego je to izbor ili reakcija osobe koja je dotaknuta Svetim Duhom. Osobina Duha Svetog i ispunjenosti s Njime jeste upravo suprotno - samokontrola je plod koji ga odaje. Nama se reakcija nekih ljudi, koji su se nešli u prisustvu Duha Božjeg, možda ne sviđa, ali uvek imajmo na umu Ljubav koja prekriva mnoštvo pogrešaka. Možda je ta osoba upravo doživela svoje emotivno isecelenje, oslobođenja od straha, oslobođenja od "mišljenja ljudi"... Nikada reakcije ljudi na prisutnost Duha Božjega ne možemo projicirati na upitnost da li je to od đavola (kad se ljudi ne ponašaju u okvirima naše tolerancije). O tome imamo primere u evanđelju. Ljudi su različito reagovali na Duha Božjeg u Isusu Hristu. Neki su padali na kolena, neki su vrištali, neki su ga mirno sledili, neki su ga izdali, neki su ga proglasil slugom Belzebuba, ali njihova reakcija nikada nije diskreditovala istinitost prisustva Duha Božjeg.