NISMO ZAŠTIĆENI OD OZLOGLAŠAVANJA

Ponekad ljudi očekuju da im se izvinjavamo za mogućnost da oni ozloglašavaju naše namere pa loše misle o nama, jer taj izazov ozloglašavnja prihvataju. Ali to je njihov izbor. Mi ne možemo nikoga sprečiti da tumači kako hoće, jer sa svakim čovekom upravlja motiv srca koje je prevarno više svega. A nakane srca JEDINO BOG ispravno prosuđuje dok su naše procene nesavršene i kao takve izrečene imaju kategoriju VRAČANJA nad nečjim životom. Ako je Neprijatelj Božji (i ljudski) imao mogućnost ozloglasiti Božje namere u Edenskom Vrtu, KO SMO MI (prah zemaljski rođeni po kodu grešnosti) da se naše reči i delovanje ne ozloglašava? Tu mogućnost je Bog dozvolio. (Hvala Mu i slava Mu jer je SVE DOBRO UREDIO!) Ali, On je Sudija pravedni i jednoga će dana On nad prahom ustati i videćemo svoga Izbavitelja! Amen "Sjetite se riječi, koju vam ja rekoh: 'Nije sluga veći od gospodara svojega.' Ako su progonili mene, i vas će progoniti; ako su držali riječ moju, i vašu će držati." -Ivan 15,20 Ako su za Isusa govorili da deluje po duhu Belzebuba, da je rođen iz preljube (da nije Sin Božji), da je grešnik jer ne pazi na subotu (Lk 9,16 i 24) itd. ništa manje loše procene mi kao njegovi učenici ne možemo očekivati od ljudskih reakcija. To služi jačanju našeg pouzdanja i oslanjanja na Boga i vodstvo Njegovog Svetog Duha. Jer ako ljudima ugađamo, nismo sluge Hristove.

O DARU JEZIKA

Čeznite za višim darima! A evo vam PUTA najizvrsnijega! -1. Korinćanima 12,31 Poglavlja u Bibliji su veoma korisno sortirana, ali ponekad misao vodilja zaostane u prošlom poglavlju. Tako je to i sa Korinćanima 13 poglavlje koje opisuje AGAPE - Božiju vrstu Ljubavi. Galaćanima 5,22 nam kaže da je Ljubav Plod Duha, a ovde u Korinćanima nam se karakteristike Ljubavi opisuju tako da je to PUT, ili način ostvarenja Duhovnih Darova. Znači SVE ono što ljubav jeste (trpi, milokrvna, ne zavidi, ne veliča se, ne nadima se, ne traži svoje, ne srdi se, ne misli o zlu, ne raduje se nepravdi, sve snosi, sve veruje, svemu se nada, ne prestaje) je način praktikovanja SVIH DUHOVNIH DAROVA. Suprotno od ovog načina NIJE LJUBAV i NISU PRAKTIKOVANI DUHOVNI DAROVI. ------------------------- Isus je rekao u Marku 16,17: "A ovi će znakovi pratiti one koji uzvjeruju: u ime će moje izganjati zloduhe, NOVIM ĆE JEZICIMA ZBORITI," . Ap.Pavle kaže u 1. Korinćanima 14,5 "A htio bih da vi SVI govorite drugim jezicima, ...", isto tako Petar reče: u Delima 2,39: "Ta za vas je ovo obećanje i za djecu vašu i za SVE one izdaleka, koje pozove Gospodin Bog naš." Iz ovoga možemo zaključiti da su JEZICI ZNAK i da su dostupni SVAKOM VERUJUĆEM koga Gospod pozove. Znači, Bog nije stavio ograničenje za primitak ovog Dara Duha, ali kao i sve iz Očeve riznice, isključivo primamo verom. Tako neverom Božjoj Reči možemo sami sebe lišiti blagoslova i jedinstvenog duhovnog oružja koje je predvideo SAM BOG. On bolje od nas zna sa kakvim se neprijateljstvom susrećemo na ovoj planeti kao Njegova Deca. On je obezbedio Darove Duha, On ih je dao na raspolaganje, On je pokazao PUT, ali nas NIKADA neće prisiliti da primimo Njegov Dar. Ko god prezire Dar, ne pokazuje svojim stavom da poštuje Darivaoca.

PUT DO MIRA

Svaki čovek ne razmišlja o miru i ljubavi i pravdi. Ali zato redovno, svako ljudsko biće primećuje nepravdu učinjenu prema njemu lično, bio on vernik ili nevernik. Upravo je ova pojava dokaz apsolutnog (a ne realtivnog, kako društvo propagira) Božijeg morala (koji je kod nekih ugušen, a kod nekih budan) ugrađenog u svakog čoveka. Borci za pravdu koje nema, dokazuju da je zapravo IMA, jer ju traže (ali nažalost promašuju njen IZVOR jer je traže izvan Boga i Njegove Reči). Ljubav, pravda i mir: ovo je troje vrlo povezano i to posledično. Prvo dolazi ljubav - prvenstveno prema Bogu, a to se oslikava na ljubav prema bližnjemu - koja svojim praktikovanjem donosi pravdu u međuljudske odnose. Samo tamo gde je pravda postoji mir. Istinski Mir u srcu i okolini, je posledica praktikovane ljubavi koja rađa pravdu jer bez pravde nema mira. Takvu PRAVDU potrebuje svaka ljudska duša, o takvoj pravdi čitamo u Evanđelju, a to je pravda koju bi trebamo činiti prema drugima. Evanđelje Hristovo se bavi "upravo sa mnom" i upućeno je "upravo meni" pozivajući "moju veru" u aktivnost, ne dopuštajući mi da procenjujem dostojnost objekta moje "ljubavi prema bližnjem". Evanđelje je RECEPT PRAVDE po Božijem dizajnu koji je dizajnirao i nas zajedno sa potrebom pravde. Bog u Isusu Hristu je Začetnik i Dovršitelj svakog našeg postojanja i zadovoljenja potrebe. Pošto je Bog Ljubav i Princ Mira, PRAVDU možemo naći samo u Njemu. On je naša Pravednost, naš uzor, naš Cilj i naš život. Sveto Pismo kaže da je pravednost u ljudskom životu jedan PUT (Izr.4,18 i 2 Sam. 23:4, Mt. 5:14, Filip. 2:15). Isus Hrist je rekao da je ON TAJ PUT. Put nije dostignuće već POZICIJA ispravnog hodanja prema cilju. To je hrišćanski život: hod u (delima) ljubavi , a ona donosi pravednost, koja donosi mir. VOLETI BOGA, nije samo voleti mir i pravdu i ljubav uživajući ih u svom životu, već ČINITI Volju Božju ljubeći druge bez očekivanja, a i više od toga: trpeći NEPRAVDU.