O UŽITKU

Užitak je Bogom dizajniran (Ps 16; Izr 17,22 i 15,13), Bog je isto Onaj koji uživa (Sofonija 3,17), Isus je došao da imamo život "u izobilju" (Iv 10,10). U Bibliji ćemo sresti ili naići na uživanje u delima ruku svojih, na uživanje u miru, uživanje u bračnoj zajednici, na uživanje u vaspitanom detetu itd.itd. Užitak sam po sebi nije greh u okvirima koji slave Boga, jer mi smo stvoreni da "uživamo u Bogu (Njegovoj Reči)" Ps 37,4 i 119. On za nas priprema užitak zajedništva s Njime u večnosti (Ps 16,11). Ono što Deca Božja nisu pozvana da uživaju jeste OVAJ SVET (1.Kor 7,31) i na LJUBAV prema užicima (kada zamene ljubav prema Bogu, ili traženje rešenja ili izlaza izvan Boga). Ne samo ropstvo užicima već bilo koje ropstvo nije volja Božja za čoveka, već sloboda u kojoj se može odlučiti "za dobro". Postoji test u dva pitanja za svako naše delo ili izgovorenu reč: ďa li je u ime Isusa (tj. da li bi On to potpisao?) i da li donosi slavu Bogu? Kološanima 3,17 I sve što god riječju ili djelom činite, sve činite u imenu Gospodina Isusa, zahvaljujući Bogu Ocu po njemu! 1. Korinćanima 10,31 Bilo dakle, da vi jedete, bilo da pijete, što god činili, činite sve za slavu Božju.

O RAZLUČIVANJU VERE I UMERENOSTI

Rimljanima 14,23 Jede li tko dvoumeći, osudio se jer ne radi iz uvjerenja. A sve što nije iz uvjerenja, grijeh je. Hrišćani funkcionišu po veri i zbog toga je vrlo važno da svako LIČNO za sebe razmisli o stvarima u kojima ima dvojbe. Tako će formirati svoju savest Boguugodno i odgovorno postupati po svom uverenju na slavu Boga, šta god činili, jeli ili pili. Svakako da je sama UMERENOST razumni odgovor, i možemo je čak posledično svrstati u vrlinu samokontrole, jednog od Ploda Duha. Ali, zar umerenost možemo uopšte primenjivati na nešto što nismo UVERENI da nije greh? Znači li to da preporučujemo umerno grešiti ili ne grešiti? Da li smo spašeni zato da budemo izbalansirani ili da hodamo u veri? U slučaju alkohola, umerenost može biti kategorija "baždarenosti" koja je od osobe do osobe različita. Svi znamo da su neki izbaždareni da su tek onda normalni kad "trgnu" malo ili više i za njih je to mera. Medjutim, za nekoga, a posebno za bivše ovisnike, to je sablazan. Čula sam na svoje uši svedočanstva bivših alkoholičara. Alkohol je specifično piće sa kojim trebamo oprezno postupati i imati "stav", jer alkohol za razliku od hrane i vode, menja stanje svesti. Tako naša "umerenost" postaje spoticanje slabima, a to svakako nije ljubav niti je svedočanstvo, jer naše srce ostaje tvrdo bez osećaja za brata koji se sablažnjava.

O DILEMI ŠTA JE GREH

Za svaku iskrenu dilemu o tome što je ispravno ili neispravno, tj. o grehu, budimo i iskreni sami pred sobom. Ako primećujemo da ne znamo biti iskreni, trebamo se moliti da nas svetlost Svetog Duha obasja radi prepoznavanja Istine: - Da li tražimo da ugodimo Bogu (a to ćemo učiniti delom ljubavi, jer ljubav ispunjava Božji Zakon - a ne naša interpretacija), - ljudima (povlađujući ljudskom načinu razmišljanja argumentima) ili - sebi (tražeći izliku opravdanja ličnog zadovoljstva umirenjem savesti). Galaćanima 5,14-16 i 1. Korinćanima 8,13 Ta sav je Zakon ispunjen u jednoj jedinoj riječi, u ovoj: LJUBI bližnjega svoga kao sebe samoga! Ako li pak jedni druge grizete i glođete, pazite da jedni druge ne proždrete. Hoću reći: po Duhu živite pa nećete ugađati požudi tijela! ... Zato ako jelo sablažnjava brata moga, ne, neću jesti mesa dovijeka da brata svoga ne sablaznim. Galaćanima 1,10 Doista, nastojim li ovo pridobiti ljude ili Boga? Ili idem li za tim da ljudima ugodim? Kad bih sveudilj nastojao ljudima ugađati, ne bih bio Kristov sluga. 1. Ivanova 3,19-20 Dječice, ne ljubimo riječju i jezikom, već djelom i istinom.Po tom ćemo znati da smo od istine. I umirit ćemo pred njim srce svoje ako nas ono bilo u čem osuđuje. Jer Bog je veći od našega srca i znade sve.