O FANATIZMU

Za hrišćane postoje hiljade "zamki", a za nevernike ni jedna jer su robovi kako god. Tako je "biti normalan" za Dete Božje uvek izazov. Ko god bude ovo pokušao, upada u kompromis kada je ta "normalnost" svoje merilo našla u pogledima ovog sveta. Ali, ako znamo da je po Božjoj meri jedini "normalan" zapravo Isus Hrist, onda je svako suobličavanje Njemu približavanje normali. Znači, naš sistem vrednosti određuje što je "normalno". Fanatizam susrećemo na mnogim područjima ljudskog delovanja, ne samo religioznog. Uglavnom ima negativni prizvuk zato što isključuje činjenice radi svog ispunjenja. Isto tako i odanost kao kvalitet karaktera je vrlo tražen i u okultnim grupama i u mafiji ... Medjutim odanost je vrlo tražena i u hrišćanstvu. Ona se naziva Božjim rečnikom "vernost". Zato je vredno razlikovati "vernost" od odanosti jer odanost je odana bilo kome i bilo čemu, a Biblijska "vernost" je zasnovana na sigurnoj Reči Božjoj kojoj jedino vredi biti odan. Inače, "vernost" je toliko retka da je i sam Isus pitao hoće li je naći kad se vrati ... Kao što je "religioznost" promašeni cilj ako taj "odnos" nije uspostavljen sa Osobom Isusa Hrista već sa religioznom idejom, tako i "odanost" ne sme biti sama sebi cilj jer postaje slepa i preobličuje se u ispraznu religioznost bilo kome i bilo čemu. U Hrišćanstvu sve za svoju proveru poziva Isusa Hrista kao Osobu. Sve što nema svoj TEMELJ, HOD I CILJ u Njemu bez obzira kako plemenito zvučalo jeste idolopoklonstvo. KM

KOME DOPUŠTAMO ULAZAK

Slušanje, gledanje i izgovaranje su vrata koja imaju pristup našem srcu odakle izvire život. To je ono što najviše trebamo čuvati. Duhovi kojima dopuštamo pristup, imaju puno pravo da nam brljaju po životu. Jeremija 2,5 Ovako govori Jahve: `Kakvu nepravdu nađoše oci vaši na meni te se udaljiše od mene? Za ispraznošću pođoše, te sami isprazni postadoše. Mudre izreke 6,27 Može li tko nositi oganj u njedrima a da mu se odjeća ne upali?

UVEK POTREBNA VERA

Evo, da kažem nešto što je meni puno pomoglo u hrišćanskom hodu: Svi znamo da se bez vere ne može ugoditi Bogu i da evanđelje kada čujemo moramo VEROVATI da bi ono svojom silom na spasenje delovalo u našim životima. Slikovito rečeno, vera je neophodna instalacija naše duhovne građevine. Ona ugađa Bogu i spaja nas sa Njegovom Voljom. Ključ je u tome da veru trebamo praktikovati kao životni stil - SVAKODNEVNO, a ne samo za spasenje. Dok smo živi mi MORAMO VEROVATI jer nema "odmora" od vere. Svaki duhovni napredak i rast može se verom ostvariti, ne samo gomilanjem informacija u obliku znanja. Veru će naša dela dokazati, kao što naše reči dokazuju čime smo ispunjeni. Kako nam Ef. 6. opisuje da smo u ratu: Vera je taj štit koji štiti naše srce, protiv strelica zloga. Nanovorođenje takođe moramo verom primiti i živeti ga. Mi smo na neprijateljskoj teritoriji. Moramo imati kacigu spasenje - neprestanu svest da smo spašeni verom i to Hristovom zaslugom. Bokove opasane Istinom koju ljubimo i ona nas čuva od zablude. Isto tako naša svakodnevna aktivnost mora biti oglašavanje evanđelja. To je obuća u kojoj hodamo. Uzverovali smo za spasenje? Vera je potrebna i na dalje kod svakog koraka dok ne stanemo pred Hrista i ne vidimo ga licem u lice. Tada će ostati samo Ljubav.