SVI OVISIMO OD BOGA

Bog nas je stvorio kao individualce (ovisnike od Boga) i kao socijalna bića (ovisnike od bližnjih). Naš se odnos sa Bogom umnogome ogleda u odnosu prema bližnjem. Oba smera moramo posmatrati u proveri ispravnosti svoga života. Biblija nas uči da trebamo davati (ako imamo šta, tj. ako smo prethodno dobili od Boga) kada neko traži od nas, ne odlagati pomoć. Takođe nas uči da smo čuvari svoga brata i da nosimo teret jedni drugih i tako ćemo ispuniti Hristov Zakon (jer mi smo Hrišćani). Kao Hrišćani mi imamo i moralnu obavezu prema bližnjima. To znači da ih naši postupci moraju navesti da POTRAŽE BOGA, da slave Boga zbog nas, da Mu zahvaljuju i da Boga vide kao izvor svakog dobra, a ne nas kao predivne i fine ljude. Jer "fini" ljudi će dati ne mareći da dušu bližnjega nego na smirenje svoje savesti, a ako će to bližnjega svezati čvršće u ropstvo, to se njih ne tiče. To se zove humaniziam koji u svojim dobrim delima isključuje Boga. Osim pomoći u svako doba, koliko možemo, dužni smo propovedati evanđelje jer je ono namenjeno siromašnima i potaknuti potrebite da se izmire sa Bogom koji odgaja svakog od nas i određuje milost.

KRŠTENJE DECE

U Bibliji razlikujemo prinašanje deteta i krštenje. Novorođena beba se nakon perioda majčinog čišćenja koje traje 40 dana po porođaju, prinosi u Hram uz propisanu žrtvu. Sam Isus je kao beba bio na ovaj način prikazan. Ali, Isus se krstio tek kao odrasla osoba. I hrišćani su preuzeli ovaj divni običaj prikazivanja novorođenčeta u Zajednici vernih, ali bez zakonske ceremonije jer je po Hristu ispunjena. Dakle, beba od 6 nedelja se donese, za nju se moli cela zajednica i njeni roditelji predaju Bogu život deteta. To dete postaje predmet molitve roditelja dokle god su živi i predmet molitve zajednice. Kad dete odraste, ono se odlučuje hoće li služiti Bogu i učiniti Zavet ili Savez sa Bogom svedočanstvom krštenja u vodi, pred ljudima, Bogom i paklom, Znači, blagoslovi nisu uskraćeni, slobodna volja je zaštićena. U Božjem ustrojstvu "slobodne volje" nismo puno toga birali npr. naš izgled, naciju, spolnost, porodicu u kojoj ćemo se roditi. Ovo su Bogomdane odrednice našega života. Blagoslovljen život uživa onaj čovek koji ove odrednice zna da prihvati, a to je plod straha Božjega, tj. saznanje da Bog stoji iznad naših života od začeća do groba. Kada čovek nije doživeo milost ovog otkrivenja, onda on sebi dozvoljava nacionalizam i šovinizam, homoseksualnost i svaku vrstu upoređivanja po izgledu itd. Zato kod dece Božje ove negativnosti nisu izražene

NEPREDVIDIVE POSLEDICE GREHA

Greh je glup. Grešni i nepokajani čovek koliko god koristio svoju Bogom danu pamet - bez Boga ili ne proslavljajući Ga, završava GLUPO, u paklu. Zato nas vera u Boga poziva i uspostavlja instalaciju puteva večnosti, otvara i održava naš razum na putevima Mudrosti koja se neće posramiti jer joj je cilj u Bogu. Vera je Dar Božji koji ravnopravno, bez obzira na psihičke ili intelektualne potencijale pojedinca, nudi Mudrost kroz pouzdanje u Boga. A ko se u Boga (i niušta drugo) pouzdaje - taj se postideti neće. Jer gluposti (grehu) je nagrada sramota, a vera u Hrista donosi večni život. Vera u Boga nadilazi psihologiju zatvorenog ljudskog uma. Hrist je jedina šansa za svetlo celom našem biću.