KOGA CITIRAMO

Ne želim da omalovažim nikoga, ali dobro je proveriti primernost onoga koga citiramo. Potpuno razumem ovu kušnju.I sama sam npr. oduševljena sa Ignacijem Loyolskim i ne mogu često puta odoleti njegovoj mudroj gorljivosti pa ga citiram, a ipak je on nosilac protivljenja reformaciji. Konačno u krajnost kada gledam, onda ne bi trebali uopšte citirati nikoga niti poštivati tuđe mišljenje. Jer ko je taj besprekorni govornik za kojega garantujemo ako do sada nije posrnuo da ni neće ... I čija to reč ima vrednost koja nadilazi raspadljivost govornika? Ako tako gledamo, onda zatvarmo u potunosti našu ljudsku komunikaciju jer je nesavršena. Pa se vraćam na Pismo koje nas uči da prvo proverimo sebe jesmo li u Hristu. Tek pozitivan odgovor daje nam status za dalje ispravno filtriranje informacija. 2. Korinćanima 13,5 Same sebe ispitujte, jeste li u vjeri! Same sebe provjeravajte! Zar ne spoznajete sami sebe: da je Isus Krist u vama? Inače niste pravi. 1. Solunjanima 5,21 Sve provjeravajte: dobro zadržite, 1. Ivanova 4,1 Ljubljeni, ne vjerujte svakom duhu, nego provjeravajte duhove jesu li od Boga, jer su mnogi lažni proroci izišli u svijet

SLEDITI HRISTA, A NE HRIŠĆANE

„Mi (hindusi) ljubimo Krista ali ne i vas kršćane. Da nije vas kršćana, mi bismo davno postali kršćani.“ "Ja bih bez sumnje postao kršćanin kad bi kršćani bili kršćani svih dvadeset i četiri sata na dan." “Vi kršćani imate dokument (Bibliju) s dovoljno eksploziva da digne u zrak cijelu civilizaciju; da svijet okrene naglavačke, da u ovaj ratovima rastrgani svijet donese mir. Ali vi s njim postupate kao da je to samo komad dobre literature i ništa više.” - Mahatma Gandhi ------------------------------------------------ Mahatma Gandhi je imao priliku da bude po njegovom mišljenju "pravi hrišćanin", (što sumnjam da je shvatio) ali je ipak odabrao prezir. To je šamar hrišćanima (koji ovo, naravno prihvaćaju kao samokritiku jer su kao deca ), ali i cinizam prema Uskom Putu kojega je Bog odredio. Jer, biti hrišćanin uopšte nije privlačno ljudskom ponosu. To je preobrazbena ODLUKA ulaska u "proces". U svoj Ganhijevoj "hvali" Hrista i hrišćanstva blješti reklama hinudizmu. Zato su njegove izjave odvraćanje od evanđelja. Hrišćani - i niko drugi - su na pozornici sveta propovedajući moral kojega još uvek nisu dostigli, ali ljubeći Onoga koji jeste i koji postiže. Hrišćanstvo je predanje sebe, dok svi posmatraju slabosti s kojima se boriš. Hrišćanstvo je vera da će Bog postići u nama da mu budemo Njemu po volji. Zato hrišćanstvo ne hrani ponos koji je nešto "postigao" nego se klanja Lončaru koji oblikuje.

NEKA PSUJE!

Ova je priča izvrsna, sa moćnom porukom poniznosti. Poniznost nije prinuda okolnosti nego naš izbor u svakoj situaciji. Ponizan možeš biti samo onda kada ne primenjuješ Bogom danu "vlast" ili "mogućnost" ili "sposobnost" nego Bogu prepuštaš slučaj očekujući, ne zaštitu od okolnosti nego, buduću nagradu. Koliko puta bismo mi u svome životu nekoga najradije ućutkali, a posebno kad se okrene ružitinas (iako smo mi Božji pomazanici) i optuživati. David se nije branio. To mi je lekcija za uvek, do kraja moga života ne želim zaboraviti da je Gospod taj koji stvara situacije i dovodi nas u njih uvek iz razloga da bismo duhovno napredovali, da nas obrezuje, da nas pročišćava i da ispravi naše staze. Nemojmo se odupirati situacijama, nego dozvolimo Duhu Božjem da nas formira Bogu ugodno. O svoj Deci Božjoj imam dobro mišljenje, bez obzira ne telesnost koja ponekad ustaje iz sarkofaga , jer znam da Onaj koji je započeo dobro delo u nama, taj će ga i dovršiti do Hristovog Dana. Zato, ljubim i blagosiljam svakoga koji se poziva na Isusa Hrista i na isključivo Njegovu, a ne svoju pravednost. Ali, uopšte nemam dobro mišljenje o zabludama. Vraćam se na prekrasni poučni tekst o Davidovoj reakciji na "bacanje kamenja" i ruženja NJEGOVE LIČNOSTI, zbog okolnosti u koje je dospeo posledicom svojih odluka. Sam je David to video kao Pravednost Božju i znao: "kod Jahve je moje pravo", Iz.49,4. Medjutim, na Stefana je bacano kamenje radi Isusa, radi Istine. Postoji razlika, o tome govori i Petar u svojim poslanicama, trpeti radi svojih dela,svoje zablude i trpeti radi Istine nije isto. Davidu je za napad njegove ličnosti trebala poniznost, ali Stefanu je trebala hrabrost (jer kukavicama je mesto u jezeru ognjenom). Hrišćani ne brane sebe - Bog je njihova zaštita, već trpe za Hrista. To je mandat koji ni jedan ozbiljni vernik ne zaobilazi jer nam samo kroz nevolje valja ući u Carstvo Božje. Isus je rekao u Mateju 10,34 "Ne mislite da sam došao mir donijeti na zemlju. Ne, nisam došao donijeti mir, nego mač." On nas ne uči protiv bezuslovne ljubavi, jer ne postoji ljubavi bez Istine. Ovde Isus poučava o beskompromisnoj veri u kojem Svetlu Istine smo dužni stajati. Svetlo sa tamom nema zajedništva. Zablude se moraju očitovati radi Princa Mira. Jalovog lažnog mira i tolerancije ima u svetu koliko hoćeš. Bez Istine nema Pravde. Bez Pravde nema Mira, ali je u Osobi Isusa Hrista POLJUBAC svakog duhovnog blaženstva.Psalam 85,10 "Tada će se milost i vjernost sresti; tada će se pravda i mir poljubiti."