INSTITUCIJA I TELO HRISTOVO

Osnovno je razlikovati instituciju od Tela Hristovog. Samo u tom pravcu možemo napredovati. Propovedamo Hrista razapetog radi SVAKOG ČOVEKA. Govor o ekumenzimu stavlja temelj vere DENOMINACIJU ili ANTIDENOMINACIJU, a mi znamo da je TEMELJ HRIST, a i jedno i drugo su institucije, a Telo Hristovo je nevidljivo. Zajedništvo svih hrišćana - DA! Ivan 17.poglavlje Zajedništvo sa nehrišćanskim religijama - NE! 1.Ivanova 4,1 ------------------------ Zato su borba "za ekumenizam" i borba "protiv ekumenizma" pogrešno usmerene duhovne snage. Pobeda na bilo kojoj od ovih strana ograničena je prolaznošću jer njeni subjekti nemaju dimenziju večenosti. To je "pobeda gubitka". Ali, razlikovanje "Tela Hristovog" (koje je nevidljivo) je duhovna disciplina večnog života. Mnogi su bolesni i spavaju upravo jer to ne razlikuju. Bože, pomozi nam i smiluj nam se svima da ne povređujemo jedni druge, nego da se ljubimo i tako ugađamo Tebi.

TAMO JE, TU JE

Od dečje mudrosti možemo iskoristi basnu o slepcima koji su bili dovedeni ispred slona. Jedan je napipao uši, drugi rep, treći surlu itd. Svaki je slapac dao svoj različiti izveštaj koji nije u potpunosti opisivao slona iako je bio "istinit" jer su oni slepi. ---------------- Evanđelje Isusa Hrista nas ne poziva na lične ekspresije nego na objavljivanje onoga što sam Isus Hrist govori za sebe i to u Bibliji. On je Istina i Život i jedini Put. Isusa Hrista ne drži kao monopol ni jedno (slepo) ljudsko biće. On je umro za svakoga i ko god prizove Ime Gospodnje, spasiće se. Izvanbiblijska litetratura oslikava "slepu" istinu. Ona možda i svetli - ali njeno svetlo ne daje vid već zaslepljuje (anđeo svetla). Zato se držimo onoga što Bog kaže sa sebe, a isto tako onoga što On kaže za svakoga od nas, a ne ljudi, ili neprijatelj duše. Nema te denominacije ni antidenominacije koja kao monopol poseduje Boga u Isusu Hristu. Oznaka poslednjeg vremena je upravo poziv "tamo je, tu je, ondje je Krist", ali Isus kaže, ne idite. Koji uzveruju evanđelju i odazovu se pozivu na pokajanje , Duh Sveti se nastanjuje u njih i postaju Hram Božji. Mi smo hodajući Sveti Duh i nikada nećemo otići u izolaciju da se u Njemu naslađujemo ne služeći ljudima. Duh Sveti je izliven radi hrabrog oglašavanja evanđelja. Osobe ispunjene Duhom Svetim kao prvo privlači zajedništvo isto takvih, a kao drugo oglašavaju Hristovo Evanđelje i uzdižu Isusa beskompromisno ljubeći, a ne opadajući braću. Ljubav medju braćom je ZNAK pripadnosti Božjoj porodici i večnom životu i svedočanstvo Isusovo da ga je Bog poslao.

OPRAŠTANJE

Čim počne taktiziranje o tome kome NE TREBA oprostiti, takvo SRCE NIJE ISPUNJENO "duhom praštanja" koliko god da su o toj temi puna usta. Evanđelje nam nikada ne dopušta procenu tuđeg duhovnog stanja već sprovođenje Božje volje u ulozi koju imamo, a Bog će se postarati za pravdu, istinu i pobedu dobra i spasenje obadve strane. Jednostavno: "oprosti nam dugove naše kao što i mi opraštamo dužnicima svojim!" U S.Zavetu postoji zapovest o ljubavi prema bližnjemu (Lev.19,18) a reč je o braći Izraelcima, pripadnicima istog naroda. Bog u Isusu Hristu ovu zapovest produbljuje na ljubav prema bližnjemu koji je i naš neprijatelj (parabola Samarićanina). Kada u S.Zavetu Bog naređuje totalno uništenje neprijatelja kod dobijene pobede, On tada ne poziva na ljubav prema neprijatelju nego na poslušnost Njemu. Neprijatelja treba skroz poraziti i ne dozvoliti da njegovi tragovi budu "trnje u našim bokovima", kako kaže u Jošui. Svi znamo da je S.Zavet predslika stvarnosti u Hristu. Neprijatelji S. Zaveta za nas su slika DUHOVA PAKOSTI (Ef.6). S njima nema kompromisa - Naši neprijatelji NISU LJUDI! U N.Zavetu vidimo kako Isus razlučuje ovu ljubav prema bližnjemu. Isus ukorava greh, a čoveka prihvata. Isus Petra naziva "Idi od mene Sotono!", ali mu kasnije kaže "Pasi ovce moje ..." Prvo se obraća principu zla, a drugo kaže Petru kao čoveku. SVAKOG ČOVEKA UVEK TREBAMO VOLETI, SVIMA SVE OPROSTITI, MOLITI se za tog čoveka i VEROVATI u njegovo spasenje koje DAJE BOG, a NE MI našim "uspešnim ubeđivanjem" ili "neuspešnim" nazivajući svoju poruku "biserima", a sagovornike "svinjama". Mi nemamo pravo tražiti od ljudi da nam se izvinjavaju ako veruju drugačije nego mi. Oni nam se mogu izvinuti ako su nam nešto ružno rekli, a promena uverenja nije medjuljudski odnos nego odnos prema Bogu koji se reflektuje ljubavlju i prema ljudima.