SLOBODNI IZBOR NIJE GREŠNOST

Da bismo razumeli odgovornost koja je na svakome pojedincu, moramo razgraničiti sklonost ka grehu i izbor grešnog dela. U Postanku 4,6 piše: "A Gospod upita Kaina: "Zašto si srdit i gledaš preda se tako mrko? Jer ako pravo radiš, smiješ slobodno dignuti pogled? Ako li krivo radiš, ne vreba li tada pred vratima grijeh, kojega poželjenje upravljeno je k tebi, ali mu TI MORAŠ GOSPODAR BITI?" Raspadljivost greha je nasledna i zbog ovog nas nasleđa Bog ne osuđuje. On sam je rešio grešnost, sklonost ga gehu, odnosno grešnu prirodu činom "nanovog rođenja". Možemo videti i u Psalmima i u molitvi carinika "Bože smiluj se meni grešnom ..." ili "U grehu me zače majka moja ..." Pozivanje na "grešnost" jeste pozivanje na Božju Milost, ali ne daje opravdanje niti transformiše u pravednost naš duhovni status. Ono zašto smo odgovorni je naš loš izbor. Sama sloboda izbora nije sklonost ka grehu, ona je postojala i u bezgrešnom Adamu pre pada, a i u Hristu - drugome Adamu. Mi trebamo gospodariti nad ponudom greha, a ne služiti joj. Ovu snagu daje Bog svojom intervencijom onima koji se isključivo na Njega oslanjaju. Jer ko čini greh - rob je grehu. Robovanje ukida KRST, a to je umiranje sebi da Hrist živi koji je naša Pravednost.

BOG ZNA

Kao što znamo, poniznost nije Dar Duha i nikada nas Bog ne prisiljava da budemo ponizni. Poniznost je čak ODRICANJE od Bogom dane mogućnosti radi ljubavi prema Bogu i bližnjem. To je ODABIR po vlastitom izboru uvek i u svakom trenutku razumno i svesno. Koliko je neko ponizan zna samo Bog i On to nagrađuje. Po onome što Bog čini u našim životima znamo sami za sebe pred Bogom koliko smo vrsni ovoj duhovnoj disciplini poniznosti jer Bog se oholima suproti, a poniznima daje blagodat. Zato, kada procenjujemo tuđu poniznost (ili oholosti) mi zapravo projektujemo svoje vlastito stanje. Poniznost jeste povezana sa našim pouzdanjem u Boga, ali NIJE DAR DUHA već vlastita odluka. Poniznost niko ne dobija nego se odlučuje za nju. Bog daje hteti i moći, On je Začetnik i Dovršitelj, ali nagrađuje poslušnost, a Dar Duha je već DAR i ne podleže nagrađivanju jer je Božji.

Treba razlikovati test od kušnje

Bog testira svoju decu, često puta i u napasti, progonstvu, u nevolji raznoj, poniženju, neimaštini ili bolesti, ali daje rešenje, oslobođenje i snagu jačajući nas duhovno iskustvom. Kušanje je (vračanje) sa namerom da padnemo. Projektovanje zla na nas. To radi sotona i NIKADA Bog. Bez obzira, što ovo radi sotona, on ne može dalje od onoga koliko mu je Bog dozvolio. To možemo naučiti u knjizi o Jobu. Deci Božjoj je obećano: "Nije vas zahvatila druga kušnja osim ljudske. Ta vjeran je Bog: neće pustiti da budete kušani preko svojih sila, nego će s kušnjom dati i ishod da možete izdržati." *1. Korinćanima 10,13 -------------------------- Iako imamo divna obećanja i puno otkrivene divne Božje volje, dužni smo se moliti jer je to Božanska zamisao u zajedništvu sa nama. Božja se volja ispunjava kako god, ali nam Bog nudi prvilegiju da učestvujemo u Njenom ostvarenju Hristu na slavu. Ivan 14,30 Isus govori: "... jer dolazi knez ovoga svijeta, ali na meni nema ništa." Knez ovoga sveta - sotona - na Isusu ne nalazi NIŠTA. Ovde nam se otkriva razlog zašto sotona ima pravo da nas kuša: to je šansa koju smo mu dali podilaženjem grešnoj prirodi. Dokle god smo u telu, naši najveći neprijatelji su ponos i sebičnost. U ovoj borbi nužan je svakodnevni izbor smrti sa Hristom nizom dobrih Biblijskih odluka. ------------------ Nije okolina uzrok grešnosti čoveka, ali ta okolina i te kako potencira njeno ispoljavanje. Kao Deci Božjoj - naš jedini duhovni dodir sa svetom je poziv na nanovorođenje prećen delima ljubavi i služenja. Tu počinje i završava "dodir". Jer, rečeno nam je, ne vucite jaram sa bezbožnicima i zli razgovori kvare dobre običaje.